Moj komadić leta...

       Leto... Izlazak i zalazak sunca na plaži, miris slane vode svuda naokolo i šum talasa... Složićete se - ne postoje dani u godini koji se lepše i duže pamte, od onih provedenih na moru. A kada leto prodje, nastojimo da što duže u sećanju zadržimo te lepe trenutke. Ipak, već sa prvim jesenjim kišama, sve teže nas oraspoloži sećanje na proteklo leto. Umesto toga, postajemo razdražljivi, depresivni i željno iščekujemo sledeće leto. Suveniri kao što su kamenčići, školjke, razglednice, mogu vam pomoći da barem malo produžite 'svoj komadić leta' :) . I sama, nažalost, spadam u veliku grupu ljudi koji sa promenom godišnjeg doba prolaze kroz velike promene raspoloženja. Tokom proleća i leta sve puca od osmeha, entuzijazma, ideja... Ali čim u oktobru, novembru sunce nestane iza oblaka, kreće tzv. 'minus faza'. 

        Protekla nedelja je bar što se vremenskih prilika tiče, neodoljivo podsećala na kišnu, dosadnu jesen. Kako bih sprečila prevremeno uranjanje u bedak, nastao je ovaj mali, letnji aranžman. U teglici su pažljivo složene, veoma mi drage- školjke iz Atlantskog okeana, prošlog leta stigle sa francuske obale. Na dnu tegle je sitno kamenje, a pri vrhu , kontrasta radi, morske zvezde iz nekih starih aranžmana. Veliku, belu ljušturu od puža koja se vidi u pozadini, izronila je moja draga prijateljica na crnogorskom primorju, a ova ogromna rečna školjka pored nje, izvađena je (verovali, ili ne) iz Drine! Čamčić je davnih dana napravio moj suprug (koga ću u buduće nazivati 'W') od jute i delova od razboja koje smo pronašli na selu, spremne za bacanje. I tako, malo po malo, 'Leto nam se vratilo u grad' što bi rekli 'Animatori' davnih 80'tih.  Osmeh na lice, spakujte sami neki aranžmančić i neka vam letnje raspoloženje potraje još dugo! ;)

A provukla se i poneka čestitka u mornarskom stilu: