Recikliranje papira -kako da napravite svoj papir

Može li se bolje spojiti lepo sa korisnim, nego kad odlučite da sami napravite papir?

Pored toga što ćete uštedeti sebi vreme i novac za kupovinu papira koji vam je potreban npr za pravljenje čestitke, napravićete baš onakav papir kakav vam treba, u boji koja vam treba, a usluga koju ćete učiniti prirodi je neprocenjiva... 

Na internetu ćete pronaći dosta različitih načina na koje možete reciklirati papir, svi su manje-više slični. Isprobala sam nekoliko varijanti, u ovom postu pokazaću vam način koji je po meni najjednostavniji. Pa da krenemo...

Trebaće vam lavor ili druga veća posuda sa vodom, plastična mreža (ukoliko imate decu, verovatno vam se po kući vuku one table od bockalica, koje mogu odlično da posluže, naravno, ako dobijete dozvolu da ih pozajmite :) ), parče mikrofibera ili sličnog platna,  (drveni) ram, sundjer ili kuhinjska krpa koja dobro upija vodu i naravno papir! 

Koverte od računa i propagandni materijali su dušu dali za reciklažu! :) 

Papir iscepkajte i potopite u vodu. 

Nakon 24-48 sati papir ćete moći da 'umesite', tako da se dobije homogena smesa. Brža varijanta je da papir stavite u blender, nalijete vodom i nakon par sekundi imaćete isti učinak. 

Na čvrstu, plastičnu mrežu stavite mikrofiber platno, preko toga stavite ram (ram ne treba da bude veći od mreže, kako bi mogao da drži platno fiksirano) i sve zajedno stavite u posudu sa vodom. Izmiksirani papir sipajte unutar rama. Tokom celog postupka, držite ram i mrežu da se ne odvajaju. Izvadite sve iz vode, višak vode proći će kroz platno, a na platnu će ostati gusta smesa, tj. vaš budući papir.

 Sada odvojite ram od mreže i višak vode iz papira lagano sakupljajte suvom krpom ili sunđerom. Okrenite papir na drugu stranu i ponovo pokupite višak vode.

 Sada ostavite vaš papir da se suši. Na umereno toplom danu kakav je bio današnji, potrebno je 6-8 sati da bi se papir osušio (pod uslovom da niste sipali puno smese pa je papir debeo kao karton, u tom slučaju treba dosta više vremena). Ako vam se opet žuri, postupak se može ubrzati sušenjem papira fenom ili peglanjem papira ispod kuhinjske krpe, mada lično mislim da je besmisleno trošiti toliko energije na recikliranje!

U procesu gnječenja, ili miksiranja papira, možete dodati sušene ili sveže latice cveća, boje, šta god vam padne na pamet, kako bi vaš papir bio lepši, drugačiji.

Rezultatima svog današnjeg rada sam veoma zadovoljna, a pored divnih papira, raduju me i nove ideje koje su se javile dok sam pravila papire. U narednim postovima biće još dosta toga o recikliranju, a o načinima na koje možete iskoristiti reciklirani papir, čitaćete na Card Craft by Jasna.

 I za kraj - ako rešite da reciklirate, javite se, rado ću vam dati još koji savet! :)

Foto album - reciklaža

Ideja je potekla od jednog starog, neprivlačnog, praznog albuma, koji je godinama skupljao prašinu u uglu police. Odavno se ne sećam kako je stigao do mene, a jedini razlog zašto ga se nisam rešila bile su fine stranice od recikliranog papira. Nadala sam se da ću jednom imati ideju šta da napravim od njih, pa sam rešila da ih pričuvam još koji mesec, godinu... 

        Ko zna koliko bi još stajao tamo u ćošku, da za vikend nisam rešila da potražim nešto od preko potrebnih alatki za rad. Inspiracija nije došla sa novim alatkama. Naprotiv, prethodili su joj bes i razočarenje. Moja potraga za alatom počela je kao opuštena šetnja kroz grad. I tako me 'slučajno' put nanese u Modelinu. Iako je to najbolje opremljena hobi radnja u Srbiji, više puta sam rekla sebi da me neće put naneti tamo,  naravno, zbog previsokih cena. Znatiželja mi nije dala mira, pa uđoh u razgledanje.Iznenadila sam se kada sam videla da imaju još veću ponudu za scrapbook (između ostalog - jastučiće sa raznobojnim mastilom, veću ponudu silikonskih pečata, raznobojne trake, dugmiće...), a onda sam se približila prepunim policama i nastupio je drugi, manje prijatan šok. Pa sledeći, pa sledeći. Jesu cene i ranije bile prilično drske, ali ono što sam u subotu videla nema nikakvo opravdanje.Sigurno ste viđali pakovanja raznobojnih špenadli koja možete kupiti u pozamanterijama, pa čak i u kineskim šopovima - u pakovanju imate 11 kolutova sa po 40 špenadli i celo pakovanje košta u proseku 150 dinara. Međutim, JEDAN kolut u Modelini košta 390 dinara! Tu su zatim ukrasne trake, koje koštaju 490 din (5x1metar), ista je cena i za malo pakovanje dugmića, a skromno pakovanje scrapbook papira košta 2000 dinara! Ne bih volela da me neko pogrešno shvati, pa ću pokušati da objasnim šta mi smeta - razumem to da su jedini koji imaju sav taj materijal na jednom mestu, da je lokacija radnje skupa, ali jednostavno je previše! Pa na kraju, mislim da me nisu pogodile vrtoglave cene, koliko utisak da scrapbook u Srbiju ulazi kao pomodarstvo... 

         Nakon besa, razočarenja, pa ponovo besa, izašla sam napolje, rešena da pokažem sebi i drugima da scrapbook može biti i zabavan i praktičan, a da pri tom ne potrošite silni novac koji nemate. Važno je da vam mašta ne manjka, a SVE ostalo se može napraviti! Kroz razne linkove i tutorijale na blogu Card Craft by Jasna, u narednim postovima pokazaću vam kako. 

            Prva dobra stvar koja je nastala tog popodneva je ovaj album .

Rasturila sam stari, totalno nefunkcionalni album, isekla mu stranice na željenu dimenziju i probušila ih bušačem. Korice su napravljene od kartona od nekakve čvršće kutije, presvučene ukrasnim papirom za pakovanje. Ukrašene su trakom sa neke zavese, štampanom sličicom i kružićima od lima koji su trebali da ostave efekat nitni, ili nekakvih ekserčića, što mi baš i nije uspelo. Stranice i korice spojene su metalnim alkama koje su skinute sa stare torbe. I evo ga!

Napravila sam toliko albuma, poklanjala, prodavala, ali ovo je prvi album koji će ostati u mom vlasništvu, kao unikat i simbol jedne nove ideje!

Stari hobi - šivenje

Kao dete volela sam da crtam. Ta sklonost postala je nešto jača u periodu kada sam trebala da izaberem srednju školu. Što zbog ljubavi prema crtanju, što zbog toga što sam uvek bila nekako 'čudna sorta', nametnulo se da upišem srednju školu za umetničke zanate. Onda se postavilo pitanje- za koji smer se prijaviti, od toliko fenomenalnih smerova..? Kako sam najviše volela da crtam odeću, odlučih da se školujem za tzv. stilskog krojača. Crtanje mi je išlo od ruke, ali ne i krojenje... Nikako nisam mogla da 'raspakujem' u mislima jedan komad odeće. Umesto toga, šila sam sebi suknje i majice, po nekim svojim zamislima, koje su totalno odudarale od standardnih načina krojenja i merenja. Ljudi su se čudili, a ja sam sa uživanjem nosila suknje bez rajsfešlusa, koje su se navlačile preko glave. Kako i dalje nisam uspevala da razumem tu krojačku matematiku, nakon srednje škole opredelila sam se za nešto sasvim drugačije, ali ljubav prema šivenju, koju sam nasledila od majke, prati me u stopu. 

Pre nekoliko dana ukazala nam se prilika da veoma povoljno nabavimo šivaću mašinu. Priliku smo, naravno iskoristili i sada je životni prostor u stanu smanjen za jednu šivaću mašinu. :) 

Mašina je stara, bagatova 'jadranka', ali dobro očuvana. Nažalost, ovaj model nema cik-cak štep. Ima nekakve dodatke za vez, ali do sada se nisam susretala sa tim. Ako neko od vas ima iskustva sa tim, bila bih zahvalna da mi pojasnite kako to funkcioniše. Ova majica je kombinacija modela jedne meni drage majice i modela iz burde (nisam napomenula da se sa šnitovima iz burde vrlo dobro snalazim :) ), a sašila sam je na maminoj mašini koja ima famozni cik-cak štep! 

Nije moglo sto posto po šablonu, moja majka bi rekla-morala sam malo zakomplikovati, ali  ipak, osećaj je kao kad sam u srednjoj školi nosila suknju bez rajsfešlusa i bilo me briga za sve... :)  Do sledećeg posta, pozdrav!

Izazov i izvinjenje

 Najpre izvinjenje. Izvinjenje svim vašim divnim postovima i radovima koje sam propustila da vidim u proteklih par sedmica. Usled porodičnih obaveza, putovala sam, a dan mi nije bio dovoljno dug da bih se bavila blogovanjem ili bilo čim kreativnim, pa sam tek ponekad stigla da bacim brzinski pogled na ono što ste radili.
Klaudija me je pozvala da učestvujem u izazovu, tj. igri koju je smislila Good Ghost, a pravila su sledeca:
1. Nabrojati tri alatke koje najčešće koristim u svom hobiju;
2. Nabrojati tri svoje želje
3. Izazvati tri blog prijatelja
 Pa, da zaigram:
1. Najčešće koristim sekač/trimer za papir, makaze i peglu :)
2. Prvo mesto na listi želja pripada slice cutter mašinici koja bi mi veoma olakšala i ulepšala posao; zatim alat za embosing na papiru i za kraj (najneskromnije)- malo više radnog prostora u stanu!
3. Blogeri koje pozivam u igru su Cornella , Moby Cat Craft , Bojana

Sada odoh raditi nešto za svoju dušu! Želim vam prijatan dan!