Kažu da nam,dok drveće cveta, priroda uzima polovinu energije. Zato se u proleće osećamo umorno, iscrpljeno... Ali, kada sve olista i procveta, tada nam priroda vraća duplo. Po sebi bih rekla da je počeo taj drugi ciklus - vraćanje energije.
Stan u kom živimo suprug i ja, izgleda da nije pravljen za ljubitelje cveća. Prosto, ne postoji mesto na koje se može staviti saksija sa cvecem i to kad se zanemare principi feng šuija o tome kako bi i gde biljka trebala da stoji. Zato se uvek obradujemo proleću, jer od početka proleća pa do duboke jeseni, naše biljčice caruju na terasi. :)
Sada malo praktičnih ideja. Ako ste rešili da zasadite neku biljčicu, a shvatili ste da nemate slobodnu saksiju pri ruci, sasvim dobro će vam poslužiti i balon od vode, koji ćete ravno preseći na željenu dubinu,izbušiti rupe na dnu, a zatim se prepustite ukrašavanju.
Za ovaj naš projekat (koji je sve ukupno trajao 15 minuta), izabrala sam da spoljašnju stranu balona obložim salvetom, uz pomoć četki i drvofiksa/tutkala razređenog sa vodom. Širorkom četkom nanela sam lepak na balon, odgore sam stavila gornji, tanki sloj salvete,a zatim sam tankom četkicom (umočenom u lepak) odgore premazala salvetu.
Naravno, postupak je 'grub', pa je ostalo sitnih i krupnijih nabora, ali za jednu improvizovanu saksiju, sasvim je zadovoljavajuće. Ako ste strpljiviji, balon možete najpre prefarbati u belo, kako bi šare na salveti više došle do izražaja, a meni je palo na pamet da sam mogla u prvi sloj lepka koji ide ispod salvete dodati malo bele boje, samo ne znam da li bi to 'progutalo' salvetu..? Molim majstore dekupaža da se oglase! :)
Par nedelja kasnije, naša saksija izgleda ovako:
Ako vas je zaintrigiralo šta predstavlja ovo sa leve strane, to je improvizovani mini-plastenik, napravljen od strane mog supruga. Napravljen je od dve plastične flaše koje su presečene i malo uvučene jedna u drugu, a unutar njih je tetrapak presečen na pola po vertikali i napunjen zemljom (a u zemlji - ljute papričice :)).
U ovakvom mini-plasteniku, provereno možete posejati biljku s prvim danima proleća, napolju, bez bojazni da će da umrzne.
I kako da završim post, a da ne pomenem protekle praznike, tradicionalno provedene u Mačvi, gde žive moji roditelji, a gde se za Uskrs okuplja skoro cela familija. Slikala sam tek ponešto.
Raznorazne đakonije postavljene za doručak, ali pored silnih maminih rolata, slanih pita i projica, zvezda dana bila su naravno- jaja... :)
Do sledećeg posta, pozdrav!
